Симбол здравља и дуговечности
Од зрелих плодова дрена справљају се сокови и чајеви који се користе за лечење органа за варење
У нашој народној традицији дрен симболизује здравље, чврстину духа, отпорност и дуговечност. Благотворна својства дрена била су позната старим Грцима и Египћанима. У средњем веку гајен је у манастирским вртовима средње Европе. У 16. веку пренет је у Велику Британију, где је до 18. века постао веома често гајена и одомаћена воћна и украсна врста у вртовима и баштама. Дрењине су биле нарочито омиљене у Француској и Немачкој, где је плод популаран међу децом.
Према ботаничкој класификацији припада роду Cornus. Расте на сувим, сунчаним и каменитим местима, нарочито у појасу храстових шума. Познат је и као свибовина, дренак, дрениц, дреновина... Код нас се плодови мало сакупљају и користе, иако их у природи има доста.
Дрен је веома цењена медоносна врста, због раног и продуженог цветања и бројних цветова пчелама даје први нектар и полен, у време када у природи има врло мало другог процветалог биља.
То је дуговечно ниско дрво спорог раста. На пример, у Ботаничкој башти близу Кијева расту стабла дрена стара и до 200 година, која још редовно рађају.
Током вегетације листови су зелени, а у јесен попримају врло привлачну црвенкасто-мрку до тамномахагони боју, што биљци даје драгоцен орнаментални изглед. Цвета пре листања, током фебруара и марта. Плод је црвена коштуница пријатног укуса. Дрен плодоноси обилно и скоро сваке године. Принос у природи износи 3–10 килограма по грму, а у гајеним засадима принос је 30–80 килограма по стаблу.
За израду лековитих препарата користи се плод. Скупљају их када су зрели, а по потреби могу се сушити на сунцу или сушници.
Плод садржи сахарозу, пектине, органске киселине, каротеноиде, витамин Це и друге биолошки вредне материје, а листови и витамине Е.
У народу од зрелих плодова справљају се сокови и чајеви који се користе за лечење пролива и других болести органа за варење. Од плодова се могу справљати пекмез, вина и ракије. Испржене семенке могу послужити као сурогат кафе. У руској народној медицини користе се за лечење малокрвности, кожних болести, назеба.
У Француској и Италији некада су од овог воћа производили вино и желе или су брали недовољно зреле плодове и конзервирали их у сланој води као маслине. У Русији се плодови користе као зачин за јела од меса и рибе и у припремању супа. У Немачкој се додају јелима од теста и кромпира. Такође, од дрењина могу се справљати прерађевине без конзерванса и без термичке обраде.