Самоћа повећава ризик од смрти
Најопаснија ствар које можете да урадите после 60. године није скок са падобраном, роњење или откривање пећина. То није чак ни једење црвеног меса, бомбоне за вечера или избегавање вежбања.
Најгора ствар коју можете учинити када дођете у старије године је да се друштвено изолујете.
Усамљеност може бити штетна за емоционално, ментално и психичко, али и за физичко здравље.
„Усамљеност изазива пропадање тела које временом постаје све израженије“, објашњава геронтолог Еди Елмер.
Др Розен Лајпциг, специјалиста за геријатрију, палијативну негу и интерну медицину у болници Маунт Синај, у Њујорку, и аутор књиге „Поштено старење: Инсајдерски водич кроз другу половину живота”, каже да усамљеност у старости заправо може повећати ризик од смрти за невероватних 26 одсто.
„Усамљеност нас може учинити склонијим анксиозности, депресији и самоубилачким мислима. У погледу физичког здравља, усамљеност може представљати повећан ризик од срчаних болести и можданог удара, као и већи ризик од когнитивног пада и деменције“, каже др Лајпциг.
Социјална и друштвена изолација и усамљеност су, такође, повезани са већим ризиком од дијабетеса типа 2.
Усамљеност се повећава током празника. За многе старије људе, новогодишњи празници су време када се осећају усамљеније и изолованије од света. Један од разлога је тај што су их изгубили или су се удаљили од својих партнера, пријатеља и рођака. Многи стари људи живе сами, сећајући се бољих дана, када су имали срећну породицу и богат друштвени живот. Сада се осећају заборављени и неважни, посебно када виде како се други људи веселе и уживају.
Симптоми хроничне усамљеност
Разлика између здраве самоће и хроничне усамљености се обично догађа када се фокусирамо на свој осећај неповезаности са другима или када патимо од губитка међуљудских контаката.
Неки људи можда нису свесни те промене, али њихова тела и умови ће показивати негативне ефекте усамљености. Кључни показатељи да усамљеност постаје већи проблем су осећање усамљености и у близини других људи, чест осећај умора, знаци депресије, развијање зависности, суицидне мисли.
Особе које се боре са хроничном самоћом могу приликом покушаја дружења са другима, да се осећају потпуно исцрпљено. Кад се непрестано осећате исцрпљено, то може довести до проблема са спавањем, слабљењем имунолошког система, лоше исхране, што утиче на емоционално, ментално и физичко здравље.
Знаци попут осећања отупелости, трајне жеље за изолацијом, негативног размишљања или необјашњиве промене у навикама спавања и исхране, али и раздражљивост, осећај кривице, спорији говор или кретање и немир, аларм су да је нека особа упала у хроничну усамљеност.
Преједање, пушење, злоупотреба лекова или претерано конзумирање алкохола понекад могу да буду механизми суочавања са проблемима.
Хронична самоћа може довести до осећаја да не видите властиту сврху. Неки људи не желе никоме да буду на терету, али таква изјава може бити производ и суицидних мисли.
Фактор „искључености“
Са повећаним радом на даљину, социјалним удаљавањем и изолацијом, усамљеност постаје превладавајући и озбиљан јавно здравствени проблем који утиче на здравље и дуговечност чак и особа средњег животног доба.
Др Вивек Мурти, амерички хирург, усамљеност описује као кризу. Он сматра да је она повезана са већим ризиком од срчаних болести, деменције и депресије.
За одрасле особе старије животне доби смањена учесталост породичних контаката, фактор „искључености“ из свакодневног живота, осећање да су непотребни и „невидљиви“, такође је повезана са усамљеношћу.
Необично откриће је указало и на то да што су испитаници здравији, то су и усамљенији.
Истраживачи су приметили да би то могло да буде због тога што особе које припадају старосној групи 60 плус, имају већу вероватноћу да имају здравствене проблеме, па ако их немају, на неки се начин осећају “изостављено” из своје генерације.
Иако различите старосне групе имају различите узрочнике који доприносе њиховој усамљености, уобичајен је осећај да не раде исте ствари које раде други људи у њиховим годинама.
Да ли ће се појединац осетити усамљено или не, зависи од карактеристика личности, али и његове способности да изврши или испуни норме понашања и циљеве карактеристичне за своју старосну групу, кажу истраживачи.
У средњим годинама осећамо се усамљено ако немамо децу, док сви око нас имају, а у старијим годинама, ако немамо породицу и партнера или неког да брине о нама.
