Сава центар у новом руху

Дугачки стаклени лустери, панорамски лифтови, пространства огледала међу којима је и златни зид, застакљене сале за предавања, модерне фотеље разних облика у складу с новим теписонима пастелних боја и будући јапански врт у дуплим застакљеним зидовима, с погледом на Нови Београд – прве су импресије када уђете у обновљени Сава центар.

Да је наш конгресни центар, чудо архитектуре из 1977. године, после двогодишње реконструкције, отворио врата гламурозно и у скроз модерном издању сведоче и импозантан коктел-хол на улазу у који се посебним лифтом допрема храна из кухиње премештене два спрата ниже, обновљена конгресна дворана, померајући зидови и флексибилни пултови за информације, као и сточићи за лаптопове у ходницима и велика тераса за разне догађаје с које се пружа поглед и на Бранков мост... Посебан утисак оставља визуелна дворана у којој сви зидови могу да буду заједнички екран.

1. Визуелна дворана

„Када сам почела да радим пројекат, схватила сам да Сава центар и данас мора да значи оно што је представљао када је изграђен пре готово пола века: оно најбоље што је друштво могло да изгради. Да изгледа подједнако моћно и импресивно, а да донесе нешто ново. Зато је концепт имерсив или визуелне сале усклађен са савременом дигитализацијом, осмишљен да репродукује сваки садржај у систему од 360 степени на зидовима. Урањањем у екран посетиоци су овде у најсавременијој сали у овом делу Европе”, каже главни архитекта Ивана Летић за „Магазин”.

2. Златни зид

Све очуване форме Сава центра освежене су новим и модерним материјалима и концептом осветљавања. На пример, златни зид, који се протеже дуж улазног простора предвиђеног за коктеле, каже наша саговорница, у суштини је скуп троуглова који представљају основну форму постојећих решетки на плафону у облику тријангла. „Њихов тродимензионални облик представља препознатљив пресек форми кроз Сава центар – заобљену пирамиду. Тако издалека изгледа наш конгресни центар. Златни зид има и три-де ефекат – кад станете поред њега, видите се у троугластим огледалима.”

3. Бетон и светлост – лустери и огледала

Конгресни центар из седамдесетих направљен је од бетона,  као симбол модерности и снаге, јер је био стециште свих важних конгреса, али и концерата у бившој Југославији и након њеног краја. Неки од наших музичара, попут Ђорђа Балашевића, „Легенди”, Тозовца, Мирослава Илића, као и страних, увек су у одређено време године имали по неколико концертних вечери у низу, у препуној Плавој дворани, чија ће обнова бити завршена до лета. Тада ће СЦ моћи, уместо садашњих хиљаду да прими и 5.000 посетилаца.

Сви материјали у простору су рефлективни, како би се постигао ефекат вишеструког истицања светлости. Дугачки стаклени лустери имају форму старих инокс-металних цеви из ове зграде, нису изгубили индустријски облик, а с мноштвом сијалица дали су другу димензију центру. Ту димензију дају му и стаклене сале кроз које се као на длану виде конгресне активности, као и покретни зидови чијим померањем се отвара јединствен простор целог приземља. Иза огледала сакривено је пет евакуационих степеништа које СЦ никада није имао.  

5. Дрвеће и вртови

Контраст бетонској структури и баланс у новоопремљеном објекту су, објашњава Ивана, и дрвеће и зелене површине: „Захваљујући архитектама Александру Шалетићу и Стојану Максимовићу, зеленило је седамдесетих пионирски унето у конгресни простор, а данас представља појачану и истакнуту тему. Дрвореди у холу су већ постављени, а предстоје и јапански вртови у такозваном излогу, између дуплих стаклених спољних зидова. Схватили смо да су ови егзотични вртови отпорнији на светлосне промене од наших башти. Целом простору драж дају и велике цеви на плафону које смо открили као нови систем грејања и хлађења целог објекта, с обзиром на то да вентилација у СЦ у правом смислу раније није ни функционисала. Обојили смо их живим бојама. Штофовима у пастелним нијансама тих боја на модеран начин пресвукли смо старе фотеље, али тако да не личе једна на другу.”

6. Етно-сала или „Сербијан лаунџ”

Посебан утисак оставља „Сербијан лаунџ” или етно-сала којом су градитељи утиснули Сава центру српски печат. Испред ње, док улазите, видите слике народних мотива из целе Србије.

„Одлучили смо да у модерном објекту, ипак, једна сала буде везана за наш идентитет и историју. У партнерству с Етно-мрежом, направили смо салу за предавања и друге догађаје, чији су зидови и украси обогаћени етно-мотивима из свих крајева Србије који причају приче, као што су вунене лопте. На зидовима су наши познати мотиви: на једном преовлађује шара које су користиле војводе у боју, звана брже од бржег. За нас симболише брзину од три године којом смо обновили стари центар”, прича наша саговорница.

Та црвена шара на зиду налази се и на почетку обновљеног пролаза између СЦ и хотела „Краун Плаза”, у којем је низ бутика, а међу њима и радња у којој се продају књиге и  вино.

Сачуване таписерије

У конгресној дворани сачуване су таписерије које су заједно радиле Мирјана Морача и Нинела Пејовић. Такође, позната слика Конака кнеза Милоша у Топчидеру, Пеђе Милосављевића. Остала уметничка дела, пре реконструкције и продаје конгресног центра, преузео је Музеј града Београда.    

Тридесет нових сала

Улагање у обнову износило је сто осамнаест милиона евра. Захваљујући реновирању, Сава центар уместо некадашњих 16, добио је 46 сала.