Уживају на точковима
Већина паса воли да путује са својим власницима, али животиња може да се превози у аутомобилу само ако не омета и не угрожава ни возача ни остале учеснике у саобраћају.
Долазе излети, путовања, више сати у вожњи колима, па се у таквим приликама поставља и једно питање више од оних редовних и уобичајених: шта с кућним љубимцем? Како пса, који није навикао на аутомобил или је доскоро био штене које није излазило из дворишта, припремити за краће или дуже вожње?
Најважније је да на пут с кућним љубимцем понесете оно најнужније – медикаменте, пасош, папир о вакцинацији, псећу кутију за прву помоћ, додатни поводац и огрлицу с именом, број телефона власника, псећу постељицу или кавез (у случају да ћете пса оставити самог тамо где идете) и склопиву посуду за храну и пиће.
Ако путовање траје више сати треба правити паузе, псу дати воде, мало га прошетати и поиграти се с њим, макар пет до десет минута.
Нису згорег ни додаци као што су ауто-седиште, кутије за путовања, спреге за судар, адаптер за појас (за везивање). Ограничавање покрета пса умањује могућност за повреду у судару.
Закон о безбедности саобраћаја на путевима прописује да животиња може да се превози у аутомобилу само ако не омета и не угрожава ни возача ни остале учеснике у саобраћају.
– То значи да се пас превози на задњем седишту, везан посебним појасем или још боље и лакше – у транспортеру који се може налазити у колима или у гепеку прилагођеном за транспорт паса. Треба водити рачуна ако је пас млад и није се опробао у вожњи како ће реаговати и да ли ће бити уплашен. Из искуства знам и за неке екстремне случајеве да љубимци доживе чак и напад панике, гребу, дрхте, скачу неконтролисано по седиштима, што може да буде опасно и за „газду” – каже Марија Марјановић, која се бави обуком паса и едукацијом њихових власника.
Едукатори имају решење и то проверено, али треба се мало помучити у почетку. Ова лекција налаже да власник седне у ауто, унесе омиљену храну љубимца, понуди му, помази га, поигра се с псом, како би пас унутрашњост возила схватио као пријатно окружење.
– Дозволите му да испита и оњуши све, пошто је псима то природно понашање када се нађу у новој околини. Пустите пса да се навикне на нови простор, али и да ауто за то време буде угашен – савет је тренера Николе Урошевића.
Још ако се потрудите да после сваке вожње пас ужива у игри, уз своју омиљену играчку, једва ће чекати да ускочи у ауто, пошто ће знати да после пута следи нешто лепо. Већина љубимаца неће овако драматично дочекати „ватрено крштење”, већ ће се углавном понашати помало стидљиво и несигурно, али ће бити мирни. Само у изузетним случајевима потребан је баш посебан труд за псећу социјализацију на четири точка. Важно је само да пас никада не буде остављен сам у аутомобилу, посебно ако су врућине и битно је да на путу увек имате спремну посуду с водом, ако пас ожедни.
Тренери паса (и мачака) саветују власнике да понесу са собом на излет или пут зделе и покриваче, да пас може не само да навикне, већ и да пронађе утеху, удобност у колима, а то укључује ствари за спавање, храну и воду.
За псе који су изузетно сензибилни постоје још неки додатни савети. Осим вожње без наглих заокрета и заустављања и кретања, треба се побринути и за пријатан амбијент у колима. У случају дужих путовања пре вожње љубимцу треба дати таблету како би се избегла мучнина.
