Столица – вешалица
Намењена употреби у спаваћој соби, али никоме неће засметати ако се нађе у било ком другом делу стана
Ова столица је више од столице – она је мултифункционална, са завидном улогом једног мини-ормара! Понос је данског „доброг дизајна”.
Пројектована је и лансирана на тржиште 1953–1955. године, у ери златног доба функционализма и носи све позитивне одлике које је овај покрет лансирао и промовисао.
Када је у својој основној функцији – функцији столице, она задовољава примарну намену – седење. Има све што је за ту намену потребно: ноге, седиште и леђни наслон. Што се ногу тиче, столица је својеврсни троножац са две предње и једном задњом ногом, што значи да је веома стабилна (познато је да је троножац стабилнији од столице са четири ноге). Што се седишта тиче, оно је лепо извајано и „скројено по мери”, али истовремено и покретно: састоји се од површине за седење која на задњој ивици има хоризонталну летву округлог пресека – облицу, којом се седиште подиже и у подигнутом положају постаје држач за лепо сложене панталоне. Самим подизањем седишта ослобађа се плитки простор испод њега, погодан за евентуално одлагање одевних ситница (дугмад за манжетне, марамица, евентуално новчаник и слично). Наслон за леђа је прича за себе. То је једна симпатична трбушаста вешалица чији облик даје карактер столици.
Вешалица је и буквално она права-правцата, за одлагање одеће, у овом случају сакоа – мушког или женског, свеједно. На овој столици, њена огољена функционалност нимало не смета естетици, напротив. Читав леђни наслон даје карактер намештају који служи за одлагање онога што се и тако у свакодневном животу веома често нађе на том месту. Има ли некога ко није одложио сако, жакет, џемпер, лаку виндјакну и томе слично, на наслон столице? Нема. И они најуреднији, прво окаче сако о столицу па га тек после сместе у ормар. Ово јесте столица намењена употреби у спаваћој соби, али никоме неће засметати ако се нађе у било ком другом делу стана.
Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs
Ханс Вегнер (1914–2007)
Дански дизајнер рођен је у Копенхагену. У родном граду студирао је дизајн намештаја на Високој школи за уметност и занате, на којој је касније (1946–1953) и сам био професор. Године 1943. оснива сопствени Студио за дизајн у Гентофтеу, у коме дизајнира намештај и лампе, предмете од дрвета и сребра као и зидне тапете. Убрзо постаје консултант бројним фирмама које се баве дизајном ентеријера. Његове столице (нарочито оне рађене по кинеским узорима) постају веома популарне. Користећи врхунске материјале уз врхунску обраду и карактеристичан дизајн, Вегнер постаје синоним за дански „добар дизајн”. Сарађивао је са најпознатијим именима данског дизајна намештаја и ентеријера, као и са фирмама које су пронеле славу данског намештаја широм света. Имао је веома дугу и богату каријеру. Краљевско Удружење за уметност у Лондону доделило је Хансу Вегнеру звање почасног краљевског индустријског дизајнера тог престижног удружења. Вегнерове столице су синтеза прецизне конструкције, имагинације и материјала, од којих је увек на првом месту било дрво. Највећи број његових столица карактерише једноставност, лакоћа и прилагођеност серијској производњи.
